februar 23, 2019
četvrtak, 07 jun 2018 11:16

BAROŠ: Stručni kadar, tradicija i predan rad ponos Enološke stanice Vršac

Autor:

Enološka stanica iz Vršca ima tradiciju dugu 85 godina. Osnovana je daleke 1933. godine radi "vršenja analiza i ispitivanja u svrhu kontrole vina i drugih proizvoda od grožđa, kao i enoloških sredstava i tumačenja rezultata, shodno zakonu o vinu i Pravilniku za njegovo izvršenje."

Danas je to institucija u vlasništvu Vlade Republike Srbije koju od 21. avgusta 2017. godine vodi direktor Nenad Baroš. Po preuzimanju dužnosti Baroš je u Enološkoj stanici zatekao probleme i poslovni gubitak u iznosu od oko 500.000 evra. U intervjuu, direktor Enološke stanice govorio je o zatečenom stanju, o problemima sa kojima su se zaposleni suočili tokom prošle godine, o prevazilaženju poteškoća i planovima za 2018. godinu.

Kakvu ste situaciju zatekli u Enološkoj stanici na početku svog direktorskog mandata?

- U momentu preuzimanja dužnosti ono što sam zatekao bili su, nažalost, problemi i poslovni gubitak koji nije bio mali, iznosio je oko pola miliona evra. Taj gubitak, stvaran prethodnih godina, pokrivan je iz neraspoređene dobiti, a likvidnost iz sredstava depozita otvorenih kod poslovnih banaka, odnosno zarađenog u godinama kada je Enološka stanica bila jedna od najuspešnijih vršačkih firmi. Po preuzimanju dužnosti, na računima pomenutih depozita, sredstava više nije bilo. U 2016. godini poslovni gubitak je iznosio preko 13 miliona dinara, a od momenta mog imenovanja u avgustu mesecu on je već iznosio oko 9 miliona dinara. Nastavkom ovakvog trenda, gubitak u 2017. godini bio bi veći nego u 2016. godini. Isto tako, u odnosu na zatečen obim poslovanja konstatovan je i višak zaposlenih.

Šta je to konkretno značilo? Kakve ste korake preduzeli?

- Imajući u vidu napred izneto, u dogovoru sa svojim saradnicima preduzeli smo mere upravljanja performansama u kriznim situacijama, koje su podrazumevale reinženjering poslovanja i upravljanje pomoću ciljeva. Ovi modeli, između ostalog podrazumevaju preraspodelu radne snage sa akcentom na povećanje, odnosno obezbeđivanje većeg obima posla kao i utvrđivanje prelomnih tačaka obima i vrednosti poslovanja. Pored ovih, preduzet je i niz drugih zahvata koji su odmah dali očekivane rezultate. Uspeli smo da obezbedimo gotovo punu uposlenost kapaciteta i likvidnost prvog reda. Poslovni gubitak u 2017. godini uspeli smo da svedemo na 6,5 miliona dinara što znači da je prepolovljen u odnosu na gubitak koji bi zasigurno bio ostvaren da nismo preduzeli navedene mere, a koji bi iznosio preko 13 miliona. Posebno smo ponosni što smo se u tim kriznim momentima vodili politikom poslovanja koja je ekonomski opravdana i socijalno odgovorna bez otpuštanja ijednog zaposlenog. Naravno, zasluge za taj uspeh, ostvaren u kratkom vremenskom periodu, pripadaju svim zaposlenima koji su izuzetno ozbiljno shvatili situaciju u kojoj smo se našli.

Koji su razlozi za nesklad u prihodima koje je Enološka stanica ostvarivala 80-ih i 90-ih godina u odnosu na period od poslednjih nekoliko godina?

- Ne bih se toliko osvrtao na period u prethodnim decenijama, jer je problem u poslovanju Enološke stanice nastao u periodu poslednjih pet – šest godina. Enološka stanica imala je periode veoma dobrog poslovanja, međutim, u gore navedenom periodu došlo je do značajnog smanjenja državnih uzoraka koji se dobijaju od Ministarstva poljoprivrede i Ministarstva zdravlja kroz rad fitosanitarnih i sanitarnih inspekcija. U periodu kada je Enološka stanica postizala izvanredne rezultate i bila jedna od najjačih firmi u gradu, po platama jača čak i od giganta kakav je Hemofarm, na tržištu je poslovalo svega nekoliko laboratorija. Među njima je bila i Enološka stanica i praktično svi uzorci, što državni, što privatni, delio je mali broj laboratorija, pa je samim tim i obim posla bio veći. U poslednjim godinama mnogi su prepoznali interes u bavljenju ovom vrstom posla, što je za rezultat imalo pojavu nekoliko desetina referentnih laboratorija u privatnom vlasništvu koje se mogu pohvaliti izuzetnom opremljenošću i koje su i više nego konkurentne na tržištu. Raspadom nekadašnje države suženo je i tržište, ali ono što je još važnije, u prethodnih nekoliko godina doneti su propisi kojima je limitiran broj državnih uzoraka. Interesantno je da su nekada državni uzorci u Enološkoj stanici činili 80 odsto analiziranih uzoraka, dok je danas situacija obrnuta. Svega 20 % su državni uzorci a 80 odsto analiziranih uzoraka čine tkz. Komercijalni uzorci. Dakle propisi u priličnoj meri sputavaju u poslovanju ne samo Enološku stanicu već i ostale državne laboratorije.

U kakvom je konkretno pravnom položaju Enološka stanica?

- Enološka stanica je 100% u vlasništvu Republike Srbije, ali u dosta čudnoj situaciji što se tiče pravne strukture. Nije javno preduzeće već društvo sa ograničenom odgovornošću koje je u vlasništvu države. Na taj način podležemo i Zakonu o javnim preduzećima i Zakonu o privrednim društvima i opterećuju nas sve loše strane i jednog i drugog zakona. Po trenutno važećim propisima u Republici Srbiji postoji obaveza da uplaćujemo 10% od zarada zaposlenih u republički budžet. Na taj način smo u podređenom položaju u odnosu na privatne laboratorije. Sem toga, državne ustanove poput zavoda, instituta kojima laboratorijska analiza nije primarna delatnost, prepoznale su finansijski momenat koji je moguće ostvariti prilikom analiziranja određenih proizvoda. Ono što nas i u odnosu na njih čini manje konkuretnim je to što oni imaju obezbeđen posao, obezbeđene zarade i regulisane troškove energije, amortizacije, reagenasa i hemikalija.

Kako uspevate da prevaziđete poteškoće sa kojima se suočavate u takvoj konkurenciji?

- Pre svega poštenim odnosom prema poslu. Kod nas se analizira svaki uzorak ponaosob gde nam je kvalitet analize i ispravnost dobijenih rezultata na prvom mestu. Imamo veliki broj stručnih kadrova koji su poznati u celoj Srbiji pa i šire, imamo ocenjivače koji se nalaze u sastavu Akreditacionog tela Srbije, kao najvećeg tela u ovoj oblasti. Uz dugu tradiciju, nadaleko poznato poslovno ime i predan rad to je nešto što Enološku stanicu čini prepoznatljivom kod naših komitenata.

Šta planirate u 2018. godini?

- Pre svega, neprihvatljivo i neodgovorno upravljanje javnim sredstvima koje je za rezultat imalo stvaranje poslovnog gubitka, u buduće nećemo dozvoliti. U ovoj godini projektovali smo ulazak u sferu pozitivnog poslovanja u visini od 5 miliona dinara, uz adekvatno ulaganje u opremu i kadrove kao i nastavak trenda povećanja obima poslovanja.

Poznato je da pored funkcije direktora obavljate i veoma zahtevnu funkciju predsednika skupštine grada Vršca. Kako uspevate da uskladite sve obaveze i profesionalno odgovorite na radne zadatke?

- Želim da istaknem da sam veoma ponosan što me je odbornička grupa Srpske napredne stranke predložila, a skupštinska većina izglasala na mesto predsednika skupštine grada Vršca, funkciju koju obavljam volonterski. Zasigurno je da oba mesta iziskuju izuzetnu posvećenost, da donose veliki obim obaveza, ali uz dobru organizaciju, kvalitetne saradnike i izraženu želju za doprinosom u borbi za bolje sutra, uspevam da odgovorim na sve izazove i svakodnevne zadatke.

NACIONALNA LABORATORIJA - PRILIKA ZA ENOLOŠKU STANICU

Direktor Enološke stanice Nenad Baroš rekao je da je vrlo interesantna izjava ministra poljoprivrede Branislava Nedimovića u vezi osnivanja Nacionalne laboratorije za mleko i Nacionalne laboratorije za ispitivanje hrane. Te dve laboratorije baviće se superanalizama i proveravaće rezultate ispitivanja drugih laboratorija, a što je veoma dobro rešenje resornog ministra u smislu uvođenja reda u ovu oblast.

- Enološka stanica ima kapacitete, kadrove, tradiciju, dakle sve ono što je potrebno da bude partner Nacionalnoj laboratoriji za ispitivanje hrane, i na kraju krajeva, vlasništvo je Republike Srbije. Moja ideja je da država deo poslova superanalize uzoraka hrane poveri Enološkoj stanici.

SJENIČKI SIR SERTIFIKOVAN U ENOLOŠKOJ STANICI

Rukovodilac odeljenja za instrumentalna ispitivanja Saša Popov, jedan od najeminentnijih stručnjaka iz ove oblasti u Srbiji, objasnio je koja se ispitivanja rade u mikrobiološkoj , fizičko-hemijskoj i instrumentalnoj laboratoriji Enološke stanice.

- Laboratorije su akreditovane prema trenutno važećem standardu 17025. U njima se vrše ispitivanja životnih namirnica biljnog porekla, vina, jakih alkoholnih pića, prirodne mineralne vode, aditiva, aroma, hrane za životinje, kao i predmeta opšte upotrebe. Enološka stanica u svom sastavu ima telo koje se bavi sertifikacijom proizvoda sa geografskim poreklom.

- Domaći proizvođači imaju mogućnost da u Enološkoj stanici sertifikuju svoj proizvod i da ga geografski zaštite. To se pre svega odnosi na vino, ali i na svu hranu koja se konzumira od strane potrošača, kaže Popov.

U Enološkoj stanici Vršac izdat je sertifikat o geografskom poreklu brendovima kao što su sjenički sir i sjeničko jagnjeće meso, dok je u završnoj fazi postupak izdavanja sertifakata pirotskom kačkavalju.

Više vesti iz ove kategorije: « Bend "Artan Lili" 29. decembra u Vršcu