avgust 16, 2018
utorak, 13 februar 2018 07:33

Izložba fotografija „Moja slovačka priča“

Autor:

Izložba fotografija „Moja slovačka priča” Petra Dešića postavljena je u Narodnom muzeju Pančevo, a publika može da je pogleda do 28. februara. Na izložbi je predstavljen izbor od 34 fotografije na kojima je oslikan život Slovaka na ovim podnebljima.

Dešić je fotografski rad započeo pre četiri godine fotografišući misu u katoličkoj crkvi Presvetog trojstva u selu Selenča, a završio ga 31. oktobra 2017. u Evangelijskoj crkvi u Padini na proslavi 500 godina reformacije Martina Lutera.

Kako je na otvaranju rekao, fotografije dokumentuju život Slovaka na ovim podnebljima.

- Fotografisanje je trajalo skoro četiri godine i zabeležen je život Slovaka – ne samo nošnja, nego i sve ono što čini jedan život. Beležio sam ih posećujući 24 sela u Bačkoj, Sremu i Banatu, a posebno mi je drago što sam imao priliku da posvetim pažnju i onim mestima koja su malo skrajnuta, sa strane, kao što su sela na Fruškoj Gori i neka u Južnom Banatu, kaže autor.

Postavka „Moja slovačka priča” izlagana je u slovačkoj ambasadi, u Kulturnom centru Novog Sada, a sada u Pančevu je treći put pred publikom. Dagmar Repčekova, ambasadorka Slovačke u Republici Srbiji izrazila je nadu da ovo nije poslednji put da se javnosti izlažu ove fotografije.

- Bez obzira što je ne vidim prvi put, svaki put me iznenadi koliko je zaista divna. To je zato što je Petar Dešić sa tim ljudima tri godine živeo. Nije, kao drugi fotografi, slikao kućice, neke nošnje i otišao. I zato ovde svaka fotografija ima svoju dubinu, dušu, koja je njegova duša, njegova priča, kaže Dagmar Repčekova.

Miroslav Birclin v. d. direktora Narodnog muzeja Pančevo smatra da ovakve izložbe odražavaju i podržavaju zajednički život svih etničkih zajednica u Vojvodini koje, već 300 godina, žive u slozi i miru.

Petar Dešić je završio Tehnološko-metalurški fakultet u Beogradu, a fotografijom se ozbiljnije bavi od 2011. godine. U početku su na njegovim fotografijama bili najviše zastupljeni naturalni motivi, a tokom vremena dat je akcenat na ljude - prvo na portrete ljudi na ulicama Beča, a potom na život etničkih zajednica u Srbiji i regionu. Istraživao je temu Holokausta, fotografišući Spomen područja nekadašnjih koncentracionih logora, Jasenovca i Mauthauzena.