februar 16, 2019
Južni Banat

Južni Banat

U Republici Srbiji, oblast prava osoba sa invaliditetom, zabrane njihove diskiriminacije i pristupačnosti, na direktan ili indirektan način regulišu najviši pravni akt Ustav Republike Srbije, pojedini zakoni, podzakonski akti i određena strateška dokumenata Vlade Republike Srbije.

Da bi stekli što realniju sliku i dobili značajan deo informacija o arhitektonskim, komunikacijskim i informacionim preprekama koje onemogućavaju punu socijalnu inkluziju osoba sa invaliditetom, starih i bolesnih lica razgovarali smo sa udruženjima OSI.

Sagovornici ističu okolnost da nikada strankama nije uskraćeno ostvarivanje prava usled nepristupačnosti a jedinu aktivnost u zaštiti od diskriminacije preduzimaju udruženja osoba sa invaliditetom koja se u saradnji sa lokalnim ombudsmanima obraćaju Zaštitniku građana ili Povereniku za zaštitu ravnopravnosti.

Filijale i ispostave Republičkog Fonda PIO imaju izuzetan značaj u ostvarivanju različitih prava i usluga osoba sa invaliditetom i starijih osoba. Ova kategorija građana inače čini najveći deo korisnika usluga Fonda, ali i onaj za koji postoji najveća potreba za pristupačnošću objekata i informacija.

Posebnu pažnju posvetili smo pristupačnosti zdravstvene zaštite žena sa invaliditetom imajući u vidu da pripadnice ove populacije predstavljaju jednu od najranjivijih društvenih grupa. Ginkološke specijalističke službe smeštene su uglavnom na višim spratovima i retko kada u pristupačnim delovima objekta što znatno otežava redovne ginekološke preglede čak i u situacijama kada dom zdravlja poseduje podesive ginekološke stolice ili podesivi mamograf.

Vidljivo je da se značajna sredstva ulažu u pristupačnost usluga primarne zdravstvene zaštite. Ni u jednoj jedinici lokalne samouprave obuhvaćene istraživanjem nije zabeležen slučaj da je primarna zdravstvena zaštita nekome uskraćena usled nepristupačnosti.

Primarnu zdravstvenu zaštitu u lokalnim samoupravama odlikuje organizovanje zdravstvenih službi smeštenih u više razuđenih objekata paviljonskog tipa. Jedan deo objekata se obično nalazi u užem opštinskom/gradskom jezgru dok je veći broj ambulanti lociran u prigradskim i seoskim sredinama.

Opšti utisak je da jedinice lokalne samouprave ne sarađuju u dovoljnoj meri sa centrima za socijalni rad, niti postoji jasan i prepoznatljiv oblik saradnje već on zavisi od trenutno preovlađujućih okolnosti. Sa druge strane, tema pristupačnosti nije dovoljno prepoznata ni u okviru nadležnosti centara za socijalni rad.

Centri za socijalni rad u posećenim lokalnim samoupravama su uglavnom smešteni u nepristupačnim i delimično pristupačnim objektima.

Postupak za ostvarivanje prava o kojima, vršenjem javnih ovlašćenja, rešava centar, pokreće se po službenoj dužnosti ili po zahtevu stranke. U upravnim stvarima u kojima je po zakonu ili po prirodi stvari za pokretanje i vođenje postupka potreban zahtev stranke (ostvarivanje prava na materijalno obezbeđenje, na dodatak za pomoć i negu drugog lica i sl.), centar može pokrenuti i voditi postupak samo ukoliko postoji zahtev stranke.