januar 17, 2019
ponedeljak, 26 novembar 2018 16:35

Obeležen Dan Narodne biblioteke u Beloj Crkvi

Autor:

Narodna biblioteka u Beloj Crkvi je stožer kulturnih dešavanja u našoj opštini koja razvija široku lepezu kulturno-umetničkog stvaralaštva. U poslednjih nekoliko godina, zahvaljujući predanom radu direktora i svih zaposlenih, mnogobrojni i raznovrsni sadržaji prezentovani su belocrkvanskoj publici.

U novosadskom listu za zabavu i kulturu „Danica“ 22. novembra 1865. godine objavljena je vest da je u Beloj Crkvi otvorena srbska čitaonica. Taj dan slavi se kao dan osnivanja Narodne biblioteke u Beloj Crkvi.

„Dan Narodne biblioteke dočekujemo sa zavidnim i uspešnim rezultatima, kako u praktičnoj realizaciji programskih opredeljenje, tako i kontinuiranim radom Biblioteke i muzeja kao organizacione jedinice. Ono što je suština rada poslednjih nekoliko godina ima za posledicu da ovu godinu možemo da smatramo kao godinu kontinuiteta, i to u svim definisanim oblastima rada Narodne biblioteke“ – rekao je direktor Narodne biblioteke i muzeja Radovan Marković.

Narodna biblioteka i muzej u Beloj Crkvi neguju dobru i uspešnu saradnju sa ustanovama kulture kako u regionu tako i u celoj državi, pa čak i van granica naše zemlje.

Prilikom obeležavanja Dana Biblioteke, svim prisutnim gostima predstavljena je reprodukcija čuvenog platna „Seoba Srba“ Paje Jovanovića, koja čuva prvobitnu ideju autora, jednog od najvećih u celokupnoj istoriji umetnosti ovih prostora. Ovo remek delo, koje se čuva u Narodnom muzeju Pančevo, predstavio je kustos-istoričar umetnosti Dimitrije Jovanov.

Prekretnicu u stvaralaštvu Paje Jovanovića i ulazak u novu, „istorijsku“ i po mnogima njegovu najznačajniju fazu, označila je 1895. godina, u kojoj je dobio dve značajne porudžbine, za Milenijumsku izložbu koja je trebalo da se održi u Budimpešti naredne godine. Od Saborskog odbora u Sremskim Karlovcima na čelu sa patrijarhom Georgijem Brankovićem, naručena mu je grandiozna istorijska kompozicija – Seoba Srba pod patrijarhom Arsenijem III Čarnojevićem, dok je od vršačkog Municipija primio porudžbinu za sliku „Vršački triptihon“. Sticajem okolnosti, samo će se ova druga zaista naći na velikoj peštanskoj izložbi, jer umetnikovim viđenjem Velike seobe Srba naručilac nikako nije bio zadovoljan. Ni patrijarh ni sam umetnik nisu mogli znati da je tako začetu ideju čekala sudbina neizvesna poput sudbina likova na slici predstavljanih, te da ćemo danas njen razvoj i put prepun neizvesnosti moći pratiti kroz makar tri platna – koliko je, sasvim izvesno, Jovanovićevih originalnih „Seoba Srba“.

„Ova, prvobitna verzija slike, dovršena 1896. godine, prikazuje seobu Srba iz 1690. godine, kada je narod pod pritiskom Turaka krenuo u zbeg sa Kosova, i to baš onako kako ju je umetnik video i najpre „zamislio“. Ona prikazuje, sa jedne strane patrijarha, vojnike, konjanike, dok je na desnoj strani kompozicije prikazan narod, ovce…, dakle, sam zbeg. E ta se „desna strana“ nije dopala naručiocu, te je umetnik naslikao drugu verziju većih dimenzija, ovog puta bez naroda i ovaca, koja je završila u zdanju Karlovačke patrijaršije. Treća verzija je svojevrsna kompilacija prve dve, nešto manjih dimenzija i umetničke vrednosti“ – rekao je Jovanov.

O istorijskom kontekstu Seobe Srba iz 1690 godine, govorio je viši kustos-istoričar Narodnog muzeja Pančevo, Srđan Božović.

„U bici kod Kačanika 1690. godine Turci su porazili austrijsku vojsku, a srpski živalj, plašeći se se turske odmazde, krenuo je u veliki zbeg. Srbi napuštaju Kosovo, a do te 1690. godine arbanaških naselja na Kosovu nije bilo ni u tragovima. Po istorijskim podacima u Seobi Srba u Ugarsku na čelu s Arsenijem III Čarnojevićem, bilo je oko 70.000 ljudi. Ovaj veliki zbeg 1690. godine stigao je u Beograd, gde je održan veliki narodni Sabor na kome je austrijski car Leopold I proglašen za srpskog kralja, s tim da su Srbi dobili crkvene privilegije i crkvenu autonomiju. Srbi su potom nastavili put kroz Vojvodinu, sve do Budima i Pešte da bi se naselili u okolini Sentadreje. Koliki put su prešli najbolje oslikava kada se zamisli mapa: od Prizrena, preko celog Kosova, centralne Srbije, kroz Vojvodinu i Mađarsku do Sentadreje, samog severa Mađarske, to je oko 1000 kilometra, peške, na taljigama. Zbog svih ovih činjenica, Seoba Srba se smatra jednim od najznačajnih događaja u istoriji srpskog naroda“ – istakao je Božović.

Glumica vršačkog Narodnog pozorišta „Sterija“, Dojna Petrović govorila je stihove pesme „Vojvodina“ Miroslava Antića kao i pesmu „Knjiga“ koju je napisao Pero Zubac.

Najčitaocima za 2017. godinu, Jovani Stanković i Snežani Balan, uručene su prigodne nagrade i besplatne članske karte za narednu godinu. Milica Marković koja ima svega četiri ipo godine, dobila je, takođe, prigodan poklon zbog svog redovnog dolaska sa mamom u biblioteku i zbog velike ljubavi prema dečijem književnom fondu koji postoji u biblioteci.